Dok većina ljudi pravi presek prethodne godine krajem decembra, ja to radim krajem avgusta. Septembar je za mene novi januar još od školskih dana 🙂 Iako više ne idem u školu, stara navika je ostala, pa sam se tako i ovog puta osvrnula na sve što (ni)sam radila u protekloj godini sa ciljem da poboljšam sve ono što nije radilo kako treba.

Suštinski, mnoge ciljeve sam ostvarila, dosta sam radila i novih stvari naučila, ali sam na kraju ipak napravila poduži spisak stvari koje smatram da treba da promenim, a nakon sledećeg pasusa ćete shvatiti i zašto.

Po prirodi sam puna energije i vrlo radoznala, volim da stalno nešto radim i da se nešto dešava, da učim i saznajem nove stvari što svakako ima prednosti, ali ima i mana.

Zašto?

Zato što bih SVE i odmah!

Zato što sam želela da mogu da ostajem budna jer volim noć, a da u isto vreme spavam bar 7 sati i ne propustim jutro jer sam tada najproduktivnija, da radim svoj posao najbolje što mogu dok istovremeno učim, studiram i idem na predavanja, da razvijam još novih stvari po pitanju posla (koje zahtevaju dosta vremena), da čitam 35474747 knjiga nedeljno, da redovno objavljujem postove na blogu, da svakog dana imam objavu na instagramu, kao i storije, da se redovno fotkam i imam lepe fotke za blog i instagram, da odgovaram detaljno na sve mejlove, da gledam inspirativne You Tube videe i čitam dobre tekstove svakog dana, da završavam kurseve na Coursera i Udemy i učim nove stvari, da čitam stručne knjige sa drugih fakulteta, da učim novi jezik, da putujem puno, da imam vremena za druge ljude i društveni život, da svakog dana pišem dnevnik, kao i da odvojim makar sat vremena za fizičku aktivnost (šetnju npr.), da sama pripremam zdrave obroke umesto da jedem napolju, da gledam serije i filmove (ponekad i po sezonu kad me uhvati) i super bi bilo kad bih uz sve ovo imala još jedno par sati dnevno slobodno i da sve ovo odradim bez ikakvog plana i strategije! Kad bih sve napisala do detalja sve aktivnosti, verovatno bih popunila 10 stranica, ali ću se ovde zaustaviti jer ste suštinu već shvatili 😀

Kako to izgleda u praksi?

Ima dana kada ostanem budna celu noć jer volim, onda prespavam pola dana i kad se probudim mrcvarim se i provedem dan uz 5 epizoda serije dok je sve ostalo na standby. Jedino sam posao uvek završavala jer imam odgovornost prema nekom drugom i tu kod mene ne postoji „Mrzi me“. Ali za sve ostalo gde imam odgovornost prema sebi, i te kako postoji! Onda shvatim da to ne ide pa hoću da se prešaltam na rano ustajanje, zatim se mrcvarim danima dok mi se organizam ne navikne na to da sam u 10-11 u krevetu. Učenje ide traljavo jer mi je mozak ko zna gde, nisam imala volje da spremam svaki obrok pa izletim i kupim nešto, tekstove za blog radim nasumično i kad mi dođe, za Instagram se trudim da svakog dana objavim ponešto, fejsbuk stranica mi je umrEla. Na druženje idem čim iskrsne prilika iako mi se ne uklapa uvek sa obavezama, sa putovanjima slična priča. Nekad ostanem po par sati da gledam lepe videe na YT, ali onda ne stignem da učim, uđem na mail samo da proverim i ostanem 2 sata, a dva meseca nisam napravila ljudski fotke za blog. Dok kucam tekst za svoj blog, usput otvorim million novih tabova jer bih sve da vidim, saznam, pročitam… I na kraju ne odradim veći deo suštinski bitnih stvari, ali to shvatim tek posle nekog vremena.

Naravno i hvala Bogu da nije bilo ovako svakog dana 😀 ali je suština da nije moralo uopšte, samo da sam se ja drugačije pozabavila time.

Ne bih dovela sebe u situaciju da shvatim kako sam odradila 80% stvari, ali da onih najvažnijih 20% nisam. Ne objektivno najvažnijih već meni najvažnijih. Ironično, ali tako je! Kad se pogubiš u gomili stvari, više nemaš pojma šta je više, a šta manje važno već se “voziš na talasu” bez razmišljanja.

ŠTA JE FALILO?

PRIORITETI. STRATEGIJA. DISCIPLINA.

Doslovno sam lupila sama sebi šamar i morala da se “suočim” sa nekim činjenicama koje sam odbijala da prihvatim. Te činjenice su sledeće…

NE MOŽEŠ DA STIGNEŠ BAŠ SVE.
Iskreno, imajući u vidu moj perfekcionizam koji s vremena na vreme ispliva, malo mi je poražavajuće to što ne mogu da stignem sve. Kako to da ja ne mogu da stignem sve?!!! Slažem se da dobra organizacija pomaže u tome da mnoge stvari odradimo, ali je neke fizičke nemoguće ostvariti (kao npr. moja želja da budem budna i noću i ujutru, a kad ću da spavam?!). Dan ima 24 sata, a za sve ono što ja želim, treba da ima 300.

NE MOŽEŠ DA PROČITAŠ SVE KNJIGE OVOG SVETA.
Kada sam skoro izračnala koliko sam para potrošila na knjige u poslednjih nekoliko meseci, zavrtelo mi se u glavi. Ali, razlog više za vrtoglavicu haha je bila činjenica da sam konstatno naručivala nove iako stare nisam stigla da pročitam, pa tako trenutno imam petnaestak knjiga na polici koje nisam takla. Da ironija bude veća, to su sve knjige koje se čitaju maltene kao za ispit ukoliko želiš nešto da razumeš, naučiš i primeniš. Zahtevaju mnogo više vremena i umnog napora nego romani kroz koje možeš i da protrčiš.

Isto važi i za videe – bukvalno sam se predozirala informacijama i sada treba da se pomirim sa tim da ne mogu sve da pogledam, pročitam, saznam I naučim. Odnosno mogu, ako bih samo to planirala da radim u životu, ali to nije baš moja ideja 😀

SADA NIJE TRENUTAK DA UČIŠ NOVE STVARI I RAZVIJAŠ NOVE POSLOVE.
Mislim da mi je ovo bio najjači udarac 🙂 Najiskrenije i neizmerno uživam kada učim nešto novo i radim na nečemu, ali sam shvatila da sve to novo nema nikakvu poentu ni svrhu dok mi staro visi nad glavom nezavršeno.

Pre svega fakultet, ali i neke druge stvari koje sam polovično prelazila kako bih upijala što više novog. Ovo nema poentu jer onda ne savladaš ni staro ni novo već samo preopteretiš mozak informacijama sa kojima ništa konkretno ne uradiš.

S druge strane, ono što mi je najvažnije sam time stavila na standby da bih radila nešto što mi je suštinski manje važno.

PARE TI NISU NAJBTINIJE.
Ja sam prošle godine odlučila da počnem da radim jer nisam bila zadovoljna time koliko učim i nisam više želela da mi moji plaćaju nešto čemu sam svojim neradom doprinela. Oni mi nikada nisu reč rekli povodom toga (mislim na plaćanje školarine itd.), upravo suprotno, ali sam ja sama želela da sama zarađujem.

Kad vratim film, shvatam da sam želela da operem svoju savest time što sama sve finansiram, ali se to nije desilo.

Naravno da mi je drago što zarađujem niti planiram da prestanem 😀 ali savest oprala nisam. I dalje mi nikakve pare nisu obrisale činjenicu da želim da završim fakultet, štaviše, postalo je samo jače.

Radim sa laptopa i odakle god (plus stvarno volim to, pa je lakše), tako da sama sebi pravim radno vreme i praktično biram koliko ću raditi, što mi omogućava da sve uskladim sa učenjem i ostalim prioritetima, ali je činjenica da nije trenutak da radim na novim stvarima koje bi mi donele poveći novac jer bih onda morala da zapostavim druge stvari koje su mi važne (između ostalog fakultet).

Shvatila sam da mi veće zadovoljstvo donosi položen ispit nego pare na računu.

Kao što već rekoh, ne planiram da prestanem da radim jer mi je važno da imam svoje pare, ali mi je trenutno važniji fakultet od brda para, što znači da ću se fokusirati na učenje umesto na još posla i veću zaradu.

Oduvek sam želela da radim i dam sve od sebe da zarađujem dosta, pa mi je zato bilo teže da prihvatim da ću zarad višeg cilja sada morati da se više posvetim nečemu što mi je trenutno važnije.

OVO ĆEŠ MORATI DA PRESTANEŠ DA RADIŠ.

Pre nekoliko dana sam napravila spisak situacija nakon kojih sam poželela da lupim sebi šamar zbog toga što sam nesvesno provela silno vreme radeći nešto suštinski nebitno.

  • Sajtovi za kupovinu. Kada naručujem nešto, to je sasvim okej, problem je to što sam često znala da provedem po par sati tražeći lep nakit npr. Tako što pogledam sve moguće sajtove svih zlatara koje postoje iako nisam imala nameru da naručim ništa već samo tražim šta bih mogla da kupim.

Dobra stvar je što sam još prošle godine prestala da gomilam gomilu stvari I dobro razmislim I pogledam svašta pre nego što nešto kupim, ali je loše što ponekad provedem previše vremena birajući.

  • Uđem na mail i ostanem tri sata čitajući newsletter.
  • Retko kada idem na explore feed na instagramu, ali se dešavalo da odem i zaglavim dva sata.
  • Kada pogledam jedan video na YT, izađu mi predlozi za još 150 zanimljivih i onda ostanem da odgledam sve.
  • Gledanje serije online usred ispitnog roka (mislim na sezone, ne po epizodu, to je okej).
  • Je l’ sam rekla da u isto vreme radim, slušam muziku, pišem tekst za svoj blog i spremam doručak???
  • Previše stavki na TO DO listi. Ono što ja stavim na svoju TO DO listu nije održivo ni za tim od nekoliko ljudi, a kamoli za mene jednu.
  • Previše planiranja, premalo realizacije.
  • Odlazak na put čim mi se priide ili iskrsne prilika. Od maja sam dva puta bila na moru, ali sam najponosnija na sebe što treći put nisam otišla, a imala sam odličnu priliku. Zašto? Zato što sam shvatila da ću više obaveza (i lakše) završiti ukoliko ne odem. Iako se ni prva dva puta nisam samo provodila već sam i radila sve vreme, skontala sam da bi mi treći put poremetio rutinu i bilo bi mi teže. E takav mozak želim sebi stalno, onaj koji zna prioritete, a ne otrči čim čuje buć buć.

Sigurno ima još sitnica koje zaslužuju da budu na ovom spisku, ali neka zasad bude to to.

Nemam pojma da li će ikome značiti ovaj tekst, meni je značilo da ga napišem I raščistim sa sobom 😀 ali se iskreno nadam da će i nekoga od vas makar navesti da se preispita ako ništa drugo 😊

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

2 × 5 =