Mršavljenje - šta me koči i šta ću sa tim?

Prvobitno sam planirala da naslov teksta bude samo ovo “Šta me koči”, ali sam shvatila da je mnogo bitniji ovaj drugi deo “Šta ću sa tim”. Kako nisam osoba koja sedi, kuka i krivi nekog drugog (eventualno sudbinu) već krećem u akciju i rešavam stvari (ili makar ćutim 😀 ), i današnji tekst će biti tog tipa.

Problem — postupak —- rešenje.

Nije mi cilj da ispričam svoje izgovore i i žalim se pa da zajedno kukamo već da podelim šta me to koči i šta planiram da uradim povodom toga, a sigurna sam da će se mnogi od vas ovde pronaći. I da onda zajedno prevazilazimo to 🙂
Mršavljenje je stvarno ozbiljan rad na sebi, mnogo više na psihi i kao takav zahteva dosta promena koje često moraju biti praćene disciplinom, a nju nije tako prosto izgraditi. Strpljenje i saosećanje prema sebi je neophodno 🙂

Primetili ste i sami da dosta manje delim stvari o mršavljenju, a evo i zašto. Pre svega, vrtela sam uglavnom sve iste obroke koje volim i nije mi bilo poente da sve isto delim. Zatim, skinula sam 6 kilograma i stala. Što zbog normalne stagnacije, što zbog slabljenja moje početne motivacije. Onda sam jedno kilo i vratila.
Oslabila mi je volja, motivacija i sve ostalo, samodiciplinu nisam “utvrdila” i ode mast u propast. Iskreno, u startu sam znala da prava borba počinje tek nakon 2 – 3 meseca, kad početni entuzijazam ispari.
Ipak, postoje neke stvari koje su se promenile od kad sam u aprilu odlučila da mršavim. Zapravo, promenile su se ključne stvari zbog kojih sam sigurna da ću nastaviti dalje i doći do svog cilja.
O tim stvarima ću detaljno pričati u zasebnom postu, sada ću se zadržati na “preprekama” jer su mi one trenutno prioritetne za prevazilaženje 🙂

Prvo ću pomenuti ove “tehničke” stvari koje mi otežavaju, ali sam vrlo svesna da je mozak moja najveća prepreka.

Kada sam odlučila da javno delim svoj proces mršavljenja, potpuno sam bila svesna toga da to neće biti samo poruke koje govore “Vidite kako mi lepo ide!” već i one koje uključuju “Vidite, ima i zeznutih trenutaka”. I trenutno sam u ovoj drugoj fazi. Biću potpuno iskrena i “ogoljena”, kao i uvek. Uz normalni period trenutne stagnacije, došlo je i slabljenje motivacije. Pokušaj mozga da se vrati na stare, ušuškane navike koje podrazumevaju komfor. Jela mi se čokolada uveče uz film. Ogromna porcija paste posle napornog učenja ili celodnevnog sedenja ispred laptopa. Osećala sam da mi treba ta “nagrada” u vidu hrane. U nekim trenucima mi se činilo da samo ona može da me digne. Jela sam malo više nego prethodna dva meseca i ne samo da nisam smršala već sam i “vratila” jedan kg. Stavljam navodnike jer uvek kad se sa zdrave hrane prešaltam na malo više junk-a, nabacim kilo – dva koji odu za dan – dva. Al’ je ipak sad tu. Možda bi trebalo da sam očajna… Ali nisam. Evo i zašto. ✔️ znam da mršavljenje nije prava linija ✔️ znam da su poteškoće deo puta i da ću ih prevazići ✔️ ne poistovećujem se sa “neuspehom” (ne govorim sebi “Kako si neuspešna” već “Doživela si trenutni neuspeh”, primećujete razliku? 🙂) ✔️ znam da sam stekla/stičem dobre navike i da sam “bolja” od sebe pre 3 meseca ✔️ znam da neću odustati ✔️ nije me sramota od same sebe što sam “poklekla” jer znam da nisam mašina već čovek ✔️ naučila sam da sebi pružim ruku i podršku kad je teško, a ne “bičevanje” i kaznu. Znam da je u ovoj priči najbitnije “naštelovati” mozak. A nabrojanim stavkama dokazujem sebi da sam upravo to i uradila. Baš zato me taj kilogram ne boli kao što bi zaboleo da sam na striktnoj dijeti i da mi je cilj ekspresni gubitak kilograma. I srećna sam što sa vama delim čitav put, a ne samo “pre i posle”. 💓 Kako vi reagujete kada mršavljenje ne ide kao po loju? 😀 Da li samo nastavite dalje ili idete po principu “nek ide život” i vratite se starim navikama? . . . #healthyliving #healthylife #healthylifestyle #weightloss #weightlossjourney #weightlossstory #weightlosstransformation

A post shared by Anđelija Stojanović (@andjelija.adja) on


NE VOLIM DA PRIPREMAM HRANU I ČESTO “NEMAM VREMENA”
Ustvari, volim i uživam u kuvanju, ali samo onda kad sam inspirisana i kad meni dođe. a ne kad moram. Na dnevnoj bazi – teško. Verovatno bih morala da imam porodicu kojoj kuvam, ali se ovako malo teže nateram 😀 Svo to cimanje oko planiranja toga koje namirnice treba da kupim, a onda i pripremanje me blago rečeno ubijaju u pojam. Nisam navikla da bilo šta spremam i to mi je baš promena.
Kada sam kući, nije problem jer imam babu i majku koje hoće da mi pripreme šta god samo da smršam (haha, poslednji stadijum je kad ti baba priča da si debeljan), ali je u Beogradu to veća problematika 😀 Možda da preselim babu?! Haha 😀
Da ne pričam o tome što sam često vam kuće od ujutru do uveče i čak ni fizički ne mogu da stignem spremim bilo šta.
U avgustu i septembru ću više biti kući, tako da ću se potruditi da to maksimalno iskoristim 😀

AKCIJA:
Uposliti babu i majku (biće srećne što mi pomažu haha), naterati se da spremam makar doručak (ovsene kaše koje su spremne za 5 min. nisu problem) za početak.

Napraviti spisak brzih obroka koji mogu stajati po nekoliko dana ili se nositi sa sobom. Iskreno smatram da je “nemam vremena” samo sinonim za “nije mi prioritet” i izgovor koji treba prevazići i naći drugačiji način da se nešto realizuje. A to kažem zato što sam uvek nalazila vremena kad mi je motivacija bila jaka, a situacija sa nedostatkom vremena još gora.

Vikendom napraviti spisak namirnica koje će biti potrebne za narednih nekoliko dana i kupiti sve odjednom.

OBOŽAVAM DA JEDEM PO RESTORANIMA
Malo šta mi je slađe od toga da sa nekim odem na doručak, ručak, večeru… I nije samo do hrane već i do onoga što ide uz nju, ređe odem sama. Istovremeno, mali broj restorana priprema stvarno zdrave obroke već su to uglavnom kalorijske bombe koje prevazilaze moj celokupan dnevni unos, a ne ručak. Ne pominjite mi Kineze, odmah mi kreće voda na usta 😀

AKCIJA:
Izbegavati kineske restorane u širokom luku.

Pošto sam često u Ušću, oči uprte samo u Foody gde ima kuvanih jela bez milion kalorija.

Napraviti spisak restorana u Beogradu gde služe zdravu hranu i pronaći iste i u Kruševcu.

Više zajedničkih aktivnosti sa mojim ljudima poput šetnje ili čega god što ne podrazumeva hranu po svaku cenu.

RIBU NE JEDEM UOPŠTE, A NISAM NEKI LJUBITELJ NI MESA
Ribu sam jela samo povremeno “na silu” do pre nekoliko godina, a poslednjih nekoliko je nisam ni okusila jer baš baš ne mogu da je smislim. I kad pomislim na onaj miris, muka mi je, koja god vrsta da je u pitanju.
Što se mesa tiče, volim sa roštilja npr., mada mi ni ono nije zanimljivo bez dodataka… A taj dodatak je između ostalog domaći, mekani i topli somun. Generalno, ne uživam u mesu (nijednom) i uvek se trudim da ga “zakamufliram” nečim da bi mi sve to bilo ukusno. Svi znamo da je meso bogato proteinima koje svakako treba unositi i da duže drže sitost, tako da mi je često problem to što ga baš nešto ne volim. Najlakše mi je da ga pojedem kada je deo nečega, pa ne izdominira. Sad su mi pali na pamet burgeri iz recepta iz FITT izazova (od srca vam preporučujem taj program, pre svega zbog sjajnih recepata), pomešaju se belo meso i jaje, izblendaju i ispeku na tiganju bez ulja, to mi je baš baš ukusno uz povrće i neki namaz, najčešće to bude grčki jogurt.

AKCIJA:
Napraviti spisak obroka u kojima mi je meso ukusno i vrteti samo njih ako treba. Nema poentu da se silim na kuvano belo meso kad ga jedva sažvaćem čim ga jedem malo češće.

Unositi što više jaja zbog proteina.

Ubaciti i whey protein po potrebi.

JEDEM IZ DOSADE, NERVOZE I NAVIKE, A HRANA MI JE IZVOR ZADOVOLJSTVA
Iskreno, od svega nabrojanog, ovo je suštinski problem. Da toga nije, ostalo bi se samo od sebe sredilo. Godinama unazad sam uz film cepala kokice, čips i čokoladu i to mi je bio ritual u kom sam stvarno uživala. Međutim, kao što stalno pričam, preterano uživanje neminovno vodi u problem. Neko se propije, neko drogira, a ja sam otišla u kompulzivno prejedanje. 🙂 Redovno sam jela ogromne količine hrane i stala bih tek onda kad mi dođe do nosa, kad više ne mogu da zinem. Bilo je trenutaka kad mi je bilo žao što mi se ne jede još jer je hrana tako ukusna, a ja ne mogu više. Weird, ali šta je tu je 🙂

Pisaću o tome u nekom zasebnom postu jer je tema stvarno ozbiljna i važna.

Drugo što zasigurno znam je da bih svaki put kad mi je bilo dosadno ili sam bila nervozna, hrana je bila tu da vadi situaciju. Nije to uvek loše, ponekad je sasvim okej počastiti se, ali nije okej kada je to obrazac ponašanja.

AKCIJA:
Voditi dnevnik. Zapisivati da li sam stvarno gladna iz želuca ili su gladne oči odlučile da se poigraju sa mnom. Zapisivati u kojim situacijama imam najveću potrebu za hranom i za čime tačno.

Zapisivati kako se osećam kad mi dođe da se jedem i dalje iako sam sita.

Napraviti spisak stvari koje mogu da radim svaki put kad se osetim nervozno ili mi je dosadno.

Pronaći neki drugi izvor zadovoljstva. Neku novu fizičku aktivnost ili hobi.

ISTRAŽITI SVE MOGUĆE O KOMPULZIVNOM PREJEDANJU (BINGE EATING)

TEŠKO MI JE DA ISTRAJEM KADA JE VEŽBANJE U PITANJU
Šetnja je godinama unazad deo moje rutine i nije mi teško ni u 11 uveče po kiši da odšetam po desetak km, ali za sve drugo… Teško.
Pokušala sam da vežbam kod kuće i to je potrajalo nekih mesec dana, osećala sam se sjajno, ali očigledno džabe. Komfor je ovog puta pobedio. Da ne kažem, zadovoljstvo mi je ukralo sreću. U osnovnoj školi sam svakog dana vežbala i to tako što sam seckala vežbe iz raznih časopisa, a sad ni sa svim mogućim dostupnim vežbama na You Tube-u ne radim ništa.
Očigledno mi je lakše da sve odradim u teretani ili na grupnim treninzima, baš kao što mi je lakše da učim u čitaonici nego bilo gde drugde. Valjda se oseti i energija tih drugih ljudi, pa mi sve lakše padne u takvoj atmosferi. Ne znam iskreno ni sama, sa ovim nisam načisto, ali mi trenutno deluje baš ovako kako sam napisala.
E sad tu postoji sledeći problem… To što ja živim tamo-ovamo. Do oktobra ću više biti u Kruševcu tako da bi akcija bila da nađem nešto ovde, pa kad se vratim za BG, tamo da tražim.

AKCIJA
Krenuti u teretanu dok sam još u Kruševcu, a onda od oktobra pronaći istu i u Beogradu.

Naterati se puškom ako treba (ustvari, gde da nađem pušku?!).

Zapisivati nakon svakog treninga kako se osećam ne bih li se motivisala i inspirisala.

Gledati ovaj video kad god mi je do odustajanja.

I najbitnije što poručujem i tebi i sebi… Ne budi prestroga prema sebi i uživaj u procesu.

Eto, to bi bile stvari koje mene najviše koče. Da li nam se neke poklapaju  kako ti izlaziš na kraj sa njima? 🙂

8 thoughts on “Mršavljenje – šta me koči i šta ću sa tim?”

  1. Za treninge me motiviše to što sam platila članarinu u teretani i neću da bacam pare a ne odlazim. Ishranu tek od nedavno dovodim u red i tu mi najviše znači odlazak kod nutricioniste, koja je divna žena i ne samo što je stručnjak u svom poslu nego maksimalno ohrabri i motiviše. Ja sam takav tip da kad me neko drugi kontroliše, pridržavaću se svega iz osećaja odgovornosti. 😄

    1. Blam me da ti kažem koliko puta sam unapred plaćala članarine, a otišla dva puta 😀
      Dobar nutricionista po meni baš takav i treba da bude, da pristupi osobi, a ne višku kilograma 🙂

  2. Eh ti suvisni kilogrami…. kada sam natalozila iste pitala sam sebe dva pitanja. Šta pothranjujes i da li voliš sebe. Tu lezi sva suština. Oči i oči sa sobom. Koje to emocije,slabosti,nesigurnosti,osećanja hranim,zašto “zasladim” problem slatkišima i ponovim sebi onu čuvenu laz,od sutra,od ponedeljka,od prvog…,i tako u krug. A u medjuvremenu +1,3,7,10kg. Voliš li sebe. Pa naaaaravno. Rekao bi svako od nas. Ali verujem da se ljubav prema sebi samima,ona istinska,zdrava upravo ogleda i u tome da vodimo računa o svom hramu (telu),o gorivu koje unosimo. Jer znajući sebe,imam svest da je suficit produkt emocionalne,a ne telesne gladi. Stoga,ovo su bitke mnogo teze od borbe sa kilogramima,to su suocavanja sa samim sobom,priznavanje istine,izlaženje iz zone komfora,vežbanje discipline,karaktera,borba sa emocijama,pa onda ono čuveno nestrpljenje,jer kad započnemo neki proces koji nam i nije tako drag,želimo rezultate brzo….i da budimo iskrene,žene smo :). Nije lako nositi se ni sa nezadovoljstvom koji suficit sa sobom nosi,odrazom u ogledalu….. itd itd.
    Sve u svemu,najveća kočnica sam ja. 🙂

    1. Sve ovo što si napisala potpisujem i imam utisak kao da sebe slušam 🙂 Malo ko ovako duboko analizira već se konstatno traže nove ideje, novi planovi, novi načini ishrane dok se psiha potpuno zapostavlja, a činjenica je da je mozak ovde najveći problem. Nije uvek samo do ljubavi prema sebi već i do ostalog emocionalnog otpada koji vučemo sa sobom. Neko se stvarno ugoji nesvesno i zbog previše uživanja, ali takvi ljudi očas posla i skinu jer nisu “vezani” za hranu.
      Sve u svemu, slažem se u potpunosti sa tobom i držim nam fige da nam sve ovo bude deo jedne uspešne priče 🙂

  3. Mislim da ne treba da odustanes, ja sam imala mnogo manji visak od tebe i uvela vezbanje i skoro potpuno izbacila grickalice, time skinuvsi 7 kilograma i sad sam toliko zadovoljna. Pritom, ako se na neko vreme potpuno odviknes od secera, bice ti dovoljno da pojedes vrlo malo slatkisa (npr pola bauntija) da ti bude sasvim dovoljno. Lepo izgledas na mrsavim slikama, lepa si generalno i radi na tezinii malo odgovornije, cini mi se da si pomalo posustala kao sto i sama kazes (a pritom si svesna da ti je to jedan od vaznih problema) 🙂

    1. Ćaos 🙂 Ma kakvo odustajanje, to mi nije ni na kraj pameti 😀 Jesam jedno vreme “popustila”, ali sam se isto tako i vratila maltene čim sam napisala ovaj tekst i primenila akciju 🙂
      Ovo je samo bio deo puta koji sam želela da zabeležim jer smatram da je važno da ljudi vide da nije sve crno ili belo, ali da ni to ne znači da treba odustati 🙂
      Bravo za tvoju kilažu, verujem da si zadovoljnija! 🙂

  4. Bravo Andjo,u slicnoj smo situaciji. Meni je treniranje veliki izazov. Imam dete i radim,teretanu ili bilo koji cas ne zelim da upisem u slucaju da ostanem trudna jer ovde je godisnja pretplata (uglavnom),gde zivim. Tako da je jedina opcija kucni trening sto dosta otezava,jer nemam fokus zbog ukucana,sto je bila laganica kada sam bila sama,kao i za sve ostale aktivnosti za brigu o sebi,sve je to sada manje moguce,ali ne odustajem. Moracu odmah da odgledam ovaj video. Pozdrav i samo napred.

    1. Ja tek sada vidim ovaj komentar, zbog nekog baga ih imam preko 10 000 🙁
      Pa ne vidim one prave.
      Godišnja pretplata je baš “ucena”, verujem da se malo ko usudi na to. 😀 Ali je činjenica da može da se vežba i kod kuće, o proleću i prirodi da ne pričam. 😀
      Nadam se da si se već nekako aktivirala i držim fige da istraješ. :*

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

two × 1 =