U eri interneta i društvenih mreža, jako je važno iskristalisati sopstveni način ponašanja, ali i reagovanja na spoljašnje faktore (kao što su tuđi komentari npr.). Čini mi se da se svi više bavimo time kako se nositi sa ružnim komentarima, ali tema današnjeg teksta neće biti to već suprotna stvar – kada i kako reagovati na sadržaj koji nam se ne sviđa, bode oči, nervira nas…

Kada delite stvari javno, sasvim je jasno da time svi dobijaju šansu da komentarišu to što ste objavili. Baš kao što i vi imate šansu da komentarišete tuđ sadržaj.
Jasno je i da će vas neke stvari inspirisati, izazvati lep osećaj, ali i to da će vas neke druge “iznervirati”, da se nećete složiti sa nečim i slično.
Sve je to logično. Međutim, oko ovakvih stvari se i dalje vode online ratovi, ljudi se nerviraju, kidaju, svađaju… Zašto i kako? I kako to izbeći?

Odmah da se ogradim – sve što piskaram ovde je MOJ stav. Koji suštinski nema veze sa tobom. Ne moraš da ga uvažiš, ne moraš da se složiš… Ja to ne očekujem.
Ovo je sadržaj za one koji misle da će im to moje piskaranje pomoći ili makar učiniti da se osete bolje.
I to je sve. To je ujedno i poenta današnjeg teksta.

Nije mi cilj da ubeđujem nekoga u nešto. Volela bih da za neke stvari mogu jer verujem da bi njima bilo bolje, ali znam da ne mogu. Znam da neke ljude neću ubediti da ima svetla sve i da im donesem sunce u rukama.

E sad… Šta komentarisati, a šta ne? Kako ne započeti “rat” sa nekim ko se ne slaže sa tobom i kada deliti savete, a kada ne? Kada iznositi mišljenje i na koji način?

Zašto čuvamo stvari koje nam suštinski ne trebaju? Prošlog leta sam napisala tekstove Bez čega ti misliš da ne možeš i Kako mi novac (ni)je kupio sreću u kojima sam se dotakla nekih bitnih stvari. Kao dugogodišnji hoarder, imam puno toga da kažem o ovoj temi. Od tada sam poklonila i prodala maltene pola svoje sobe. Gomilu garderobe sam prosledila ustanovama kojima je to potrebno i još uvek imam pun džak nekih stvari kojih planiram da se otarasim. Šminku sam takođe skoro sve prosledila i pobacala gomilu stvari koje su mi samo stajale godinama gde između ostalog mislim i na ukrase i razne gluposti koje su služile samo tome da imam sa čega da brišem prašinu. Neverovatan je (i meni neobičan) osećaj kad pogledam da sve stvari koje imam koristim i da ništa ne stoji za džabe. S druge strane, prestala sam i da kupujem (skoro) sve što mi nije potrebno tako da u globalu to zaista smatram odličnom odlukom. Iako deluje da je u pitanju spoljašnja stvar, ovo raščišćavanje materijalnih stvari mi je donelo jedno ooogromno unutrašnje raščišćavanje i bolji osećaj svakog dana. Nemojte mi verovati već probajte 😀 Knjiga Marie Kondo mi je puno pomogla i preporučujem je apsolutno svima jer ovo nije priručnik za to kako da spakujete stvari već magija koja će vam promeniti način gledanja na stvari, sređivanje i usput vam pokazati koliko su ličnost i emocije zapravo povezane za tim. U njoj sam naučila i praktične korake o tome kako da odredim čega ću se otarasiti i šta mi zaista treba, tako da vam od srca preporučujem da je pročitate. Nabavite džakove, odvojite jedan dan i napravite kompletno raščišćavanje, a onda mi javite kako se osećate 😀 Da li čuvate tako stvari koje samo bleje u prazno ili bez problema izbacite sve? 🙂

A post shared by Anđelija Stojanović (@andjelija.adja) on

Kao i obično, poslužiću se svojim iskustvom i podeliću stvari koje meni pomažu.
U prvu grupu situacija stavljam potrebu za direktnim i jasnim pljuvanjem tuđeg sadržaja koji nam se ne sviđa i sa kojim se ne slažemo. Sve ovo važi i za realan život doduše.
Ja sam prilično impulsivna. Iznerviraju me stvari/ljudi u trenutku i priznajem da ponekad poželim da napišem nekome kako je nenormalan, lupa gluposti, veze s mozgom nema i navedem mu sve argumente zašto to mislim. Poželim da saspem u lice sve ružno što mi je u glavi i “dokažem” da ja to znam bolje, da je moj stav ispravniji i ne znam ti ja šta još.
Ali to ne uradim.
Zašto? Zato što nisam iskrena i ne iznosim svoj stav?

Verovatno… NE.
Ipak je šira slika u pitanju.
Taj neko ko deli to/priča, misli da je u pravu, inače to ne bi ni iznosio.
Šta ja dobijem time što ću izneti svoje ružno mišljenje kada me niko ne pita za njega?

Nahraniću svoj ego jer sam ja kao bolja, pametnija, bla bla.
Iznerviraću se jer će ta osoba nastaviti raspravu i započećemo rat. Ključna reć IZNERVIRAĆU SE.

Da li ću promeniti mišljenje toj osobi? NE!
Da li ću promeniti mišljenje onima koji se slažu sa tom osobom? NE!
Da li ću ikome išta dobro učiniti? NE!

I na kraju, ODAKLE MI TRIP DA JE MOJE MIŠLJENJE TU UOPŠTE BITNO???

Kada to sagledam tako kako sam napisala, stvarno je jasno zašto ne pljujem sadržaj koji mi se ne sviđa. Šta umesto toga uradim?

Promenim kanal. Ili skrolujem dalje i ne čitam stvari koje mi ne prijaju. Ne razmišljam o njima. Pređem na nešto lepo i ne nerviram se.
Ako želim nešto da kažem povodm toga u kontekstu dešavanja/situacije i slično, kažem to na lep način zbog kog nekome može da “klikne”, umesto da prozivam nekog drugog.

Odgovorom na ovo pitanje, želim da i vas podstaknem da uradite isto.  Znam, znam da se u blogovanju puno toga svodi na brojke i da sam možda luda što vas podstičem na suprotno, ali ja to želim na malo drugačiji način. Kada sam u novembru ponovo napravila instagram profil, odlučila sam da pratim isključivo tako, taman da mene prati 10 ljudi (pošto mnogi očekuju da im se „uzvrati“). Dakle, zašto pratim tako malo ljudi? Pre svega, da bih čula svoj glas. Kada je moj mozak preplavljen informacijama i tuđim sadržajem, stvarno sebe više ne čujem. Zatupim. I zato se više fokusiram na kreiranje sopstvenog sadržaja nego na konzumiranje tuđeg. Pratim neke koje poznajem (mnoge ne), a od „nepoznatih“ isključivo one od kojih mislim da nešto mogu da naučim, saznam ili me prosto inspirišu. S druge strane, mislim da i drugi imaju više koristi od toga što napišem nešto što im pomogne, umesto da gledam njihove privatne slike. Mozak može da obradi određeni broj informacija na dnevnom nivou i onda "zakoči“, pa zašto bih ga kočila stvarima koje me ne suštinski ne interesuju ili mi ne pomažu (što ne znači da ih ne upijam kao sunđer)? Svima koje poznajem sam rekla da me slobodno otprate ukoliko ih moje objave ne zanimaju i to bez sujete, ljutnje i slično… Stvarno to mislim.  Ne želim da gube vreme da bih ja nahranila svoju sujetu. I sama to radim. Ponekad čak i zapratim, pa shvatim da me smori. I otpratim. Sujetni će se možda "uvrediti", al' takvi vam i ne trebaju. Isto poručujem i vama… Otpratite sve koji vas nerviraju, deprimiraju Ili  vam dođe da ih nabodete haha… Unfollow za sve koji vam izazivaju loš osećaj. I one koje „radi reda“ pratite. Onda će dođi do izražaja sadržaj koji vas stvarno zanima i videćete da je instagram mnogo više od beskorisnog skrolovanja I stalkovanja drugih 😊 Tvrdim ovo jer sam bila na obe strane 😊 Na osnovu čega vi birate koga ćete pratiti? 😀🌠

A post shared by Anđelija Stojanović (@andjelija.adja) on

Evo banalnog primera.

Gledam video neke strane beauty blogerke koja ima čitavu parfimeriju u sobi i predstavlja to ženama kao da je nešto što MORAJU da imaju, potencira kupovinu gomile skupih stvari koje većina ne može da ima i slično. Izgovori neku rečenicu koja meni bode oči i zbog koje mislim da neko može da se oseti ružno.
Impulsivno, možda poželim da njoj napišem da je nenormalna budala koja nema dva grama mozga i sve što zna je da učini da se klinke osećaju loše i misle da je sreća u pet tona preskupe šminke. Da je površna, da verujem da je duboko nesrećna i navedem joj petsto argumenata zbog čega to mislim.
Ali umesto toga, uradim potpuno drugačiju stvar.

Citiraću Brene Brown: “Nikada nećete nekoga podstaći na pozitivnu promenu ponašanja/mišljenja/stava pljuvanjem i vređanjem.” I potpuno se slažem sa njom. Baš zato smirim svoj ego koji vrišti i sklonim se od situacije. Umesto toga, uradim sledeće.
Nigde ne pomenem dotičnu osobu. Niti prozivam bilo koga već napišem svoje iskustvo sa gomilanjem stvari i kako to mene nije usrećilo. Na lep način napišem svoje mišljenje o svemu tome tako da nekome klikne i oseti se bolje kad čita, pa tada možda nešto i promeni.

Zato ne pljujem moralni šljam koji je super popularan u našoj državi već “pormovišem” sadržaj koji ja smatram vrednim nigde ne pominjući ono što mi se ne sviđa. Neću da kažem “Ugasi Parove, ne budi primitivac”, već ću reći “Ej, ne znam da li si čuo/la za sajt TED.COM, ja baš uživam u tim videima i nalećem na super ljude. Ako hoćeš, poslaću ti link da vidiš, možda se i tebi svidi”.

Pričaću o onome što mi se sviđa. I tako za sve. (Dobro, nisam bezgrešna, popljuvaću ponekad sigurno, ali mi nije to primarni obrazac ponašanja i reagovanja.)
I to sam naučila posmatrajući svoje reakcije. Nikada me na pozitivnu promenu nisu podstakli oni koji idu i pljuju čak i kad im je mišljenje po mojim kriterijumima ispravno, već isključivo oni koji su istu situaciju “preokrenuli”. Oni koji su pričali šta im se sviđa umesto onoga što im se ne sviđa.
Taj princip može da se primeni u skoro svim situacijama. Pre će me motivisati slogan “Tvoje telo te voli i zato treba da brineš o njemu.” nego “Ti si primitivni glupak koji ne ide na redovne kontrole, možda i sad imaš rak i umrećeš u najgorim mukama.” Shvatate poentu.

Rezime bi bio: Ne pljujem sadržaj koji mi se ne dopada jer shvatam da bih time samo hranila svoj ego i iznervirala se, a nikakvu pozitivnu promenu ni po kom pitanju ne bih izazvala.
Umesto toga, okrenem na pozitivu i možda tj. verovatno nešto pozitivno izazovem. Nisam bila impulsivna, nisam odreagovala egom i stavila sam po strani potrebu da “budem u pravu”.
Kome je na kraju lepo?

Svima!
I čemu onda pljuvanje?

Smatram sebe ludom ako svoju energiju trošim na prozivanje drugih umesto na nešto zbog čega ću se osetiti lepo.

Probaj ovo: svaki put kad poželiš da ispljuješ nekoga najstrašnije, uradi potpuno suprotno. Idi na profil nekoga ko ti se baš dopada i koga baš ceniš i toj osobi napiši lepo poruku. I javi mi da li veći osećaj sreće i mira izaziva to ili pljuvanje. Ja već znam odgovor 🙂

Nastavak o deljenju saveta i izražavanja svog mišljenja u sledećem tekstu 🙂

Kako vi reagujete u ovakvim situacijama?

One thought on “Zašto NE treba da pljuješ sadržaj koji ti se ne sviđa i šta možeš umesto toga”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

16 − one =